DORIS DRAGOVIC - BROD ZA NABOLJE

Sve mi riči tiho tonu
u vodu ladnu, duboku,
di ponos moj već dugo vodi povorku...
Kasno razum diže ruku
na glupost već rasplamsalu
i moji dvori prazni ostaju...

Nisi zna ginit za mene,
nisi zna živit udvoje...
Pa je mrak na sve šta moje je
i pobiga je brod,
brod za nabolje...

Nikad nisu ka i tvoje
tuđe oči mene gledale
i planine za taj pogled bi se spustile...
Al lipost nekad sklopi oči
kad duša vrata otvori
i ljubav samo odleti...