Lidija Bačić - Krivi čovjek

Po stoti put
ja sa sobom sama ja,
na stolu hladna večera je ostala.

Ko naručen opet pobjegao si k njoj,
na vrelo čelu mrzi znoj, usne otjera.
Al neću više ja bit tvoja robinja,
što proguta laž bez pitanja.

Refren.
Odlazim ja niti sretna,
niti jaka, ponosna.
Kao ružno pače nikad shvaćena
moja ljubav je meni vraćena.

Ti budi s njom,
neka na mojoj strani spava kreveta.
Ta je strana bezbroj suza upila
dok sam čekala krivog čovjeka.


I kofere sto sam davno spremila
da odem na kraj svemira uzimam,
a u njima kao more dubok san,
da je sutra bolji dan za mene.

I neću više biti ja tvoja robinja,
što proguta laž bez pitanja.

Refren.
Odlazim ja niti sretna,
niti jaka, ponosna.
Kao ružno pače nikad shvaćena
moja ljubav je meni vraćena.

Ti budi s njom,
neka na mojoj strani spava kreveta.
Ta je strana bezbroj suza upila
dok sam čekala krivog čovjeka.