JELENA ROZGA - PISMO-GLAVA

Dođe mi da vrisnem kada je tišina.
Da se malo stisnem, tamo gdje te ima.
Ja te nešto pitam, šutiš kao riba.
Imao pa nemao - ta me kletva stigla.

Jer ti, jer ti, malo me hoćeš,
A malo me nećeš.
Jer ti, jer ti, doći ćeš pameti
Kad se sreća zavrti.

Pismo – glava, bacit ću
Dok se vrti , žmirit’ ću.
Koja strana je da je
Obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen
Da bi bio savršen
U mom srcu stanuje.
Jaka sam za sve, jaka za oboje,
Ali slaba na tebe.

Goli smo i sami, k’o Adam i Eva
K’o na kraju, a ne na početku svijeta
Samo da me grliš, kao što i treba
Ne bi bilo ničeg, da me pokoleba.

Pismo – glava, bacit ću
Dok se vrti , žmirit’ ću.
Koja strana je da je
Obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen
Da bi bio savršen
U mom srcu stanuje.
Jaka sam za sve, jaka za oboje,
Ali slaba na tebe.